Home
Contact Information
Parish History
Past Parish Priests
Parish Priest
Parish Presidents
About Orthodoxy
Frescoes from The Church
Service Schedule
Driving Directions
Auxiliary Organizations
Religious Education
About Us
Stewardship
Circle of Serbian Sisters
Orthodox Links
About our Orthodox Faith and Life
On Orthodox Faith and Life
Serbian Orthodox Patriarchate
Serbian Orthodox Church
Kosovo - Sveta Srpska Zemlja
Kosovo - The Land of the Living Past
Halls of St. George
Halls of St. George
Orthodox Jurisdictions in USA
Antiochian Orthodox Archidioces of North America
Bulgarian Orthodox Church of the USA, Canada & Australia
Carpatho-Russian Orthodox Diocese of the USA
Greek Orthodox Archdiocese of America
Orthodox Church in America (OCA)
Romanian Orthodox Archidiocese in the Americas
Russian Orthodox Church Outside of Russia (ROCOR)
Ukrainian Orthodox Church of the USA
Verujem
Verujem
Svetosavlje
Svetosavlje
Serbian Orthodox Choral Chants
Serbian Orthodox Choral Chants
Serbian Orthodox Church in North and South America
Canadian Diocese
Eastern American Diocese
Metropolitanate of Libertyville-Chicago
New Gracanica-Midwestern America
Serbian Orthodox Church in North and South America
Western American Diocese
Biblioteka Sveti Naum
Библиотека Свети Наум

(printing instructions)

SAINT SAVA CELEBRATION

            Our St. George Savindan Celebration was a WONDERFUL day!  On Sunday, January 31, Divine Liturgy was celebrated by our host priest, V. Rev. Dobrivoje Milunovic, and we were honored to have the V. Rev. Tom Kazich as our guest priest.  Fr. Tom is the director of Religious Education for our diocese and gave an inspiring sermon. Our church was filled with our faithful parishioners.  Following Liturgy, we all gathered in our church hall for the blessing of the Slavski Kolac.                   

Nikola Tepsic and Sasha Cucuz were our wonderful KUMOVI for the celebration.  All of our children gathered around the Slavski kolac, and together with Fr. Dobrivoje and Fr. Tom, turned the slavski kolac in honor of our dear St. Sava, Serbia’s first Archbishop, Enlightener and Teacher.  The banquet was loved by all, as our chef Nevenka Kesic and her crew, always do a fabulous job on preparing a delicious menu. 

Our Church School program started out with our traditional procession with the icon of St. Sava, the flags and our children with big smiles on their faces.  The audience was SO PLEASED to see how many children we had up on stage.  The children sang the Serbian and American anthems, the St. Sava hymn, and Kasno Marko Stize na Kosovo (which they seemed to really like).  Our program continued with the reciting of St. Sava poems, folklore performances, piano talents, and a power point presentation on St. Sava.  Our program is put on by our children to show the love they have for Saint Sava, our Holy Orthodox faith, and our Serbian heritage.

Our parish also paid tribute to our upcoming high school seniors who will be graduating in June.  Fr. Dobrivoje presented our seniors with an Orthodox Study Bible and expressed to them that he hopes they will remember the teaching of the church as they will now be moving on to take on different challenges.

The program concluded with Moravac Kolo.  We are blessed to have our children and as Fr. Dobrivoje spoke in the church and during the banquet, “the children are our future”.   We are so proud of our children and most importantly they loved being together and enjoyed the day.  We hope that the love of Sveti Sava and the view of the stage full of our children will be an inspiration to continue coming and participating in the life of the church.  May God bless you!

СВЕТОСАВСКА ПРОСЛАВА У ШЕРЕРВИЛУ, ИНДИЈАНА

У недељу, 31-ог јануара, храм св. великомученика и победоносца Георгија у Шерервилу, Индијана, прославио је школску славу – Светог Саву, првог Архиепископа и Просветитеља српског. Свету Литургију, у храму препуном верних, служили су архимандрит Тома Казић, директор хришћанског образовања епархије новограчаничко-средњезападноамеричке и домаћи парох, прота Добривоје Милуновић.  

Отац Тома одржао је садржајну и поучну проповед, да би потом причестио велики број школске деце. Прота Добривоје је изразио задовољство због великог броја парохијана, нарочито младих, нагласивши да је управо Св. Сава тај који нас, благодаћу Светога Духа, окупља, сабира и сједињује у тако великом броју. Он је такође истакао да „милионску“ вредност цркве не чини ни имање ни грађевине, већ свако наше дете које својом боголикошћу превазилази сва блага и богатства овога света. Зато је подизање деце у Православном и Светосавском духу најважнији задатак родитеља и наше свете Цркве.

Свечаност је настављена у српском културном центру благосиљањем славског колача и кољива, које је обавио наш гост о. Тома. Кумови овогодишње славе били су Саша Ћућуз и Никола Тепшић. За време трпезе љубави, млади кумови су поздравили присутне, честитали славу и изразили захвалност ради части која им је овим чином указана. Гостима су се затим обратили о. Тома, г. Рајко Вукас, председник црквено-школске општине, г. Џејсон Вукас, председник школског одбора и прота Добривоје.

Најлепши и најсадржајнији део свечаности уприличила су наша деца својим програмом који је успешно припремила протиница Јелена уз помоћ учитељица црквене школе и фолклорних група, као и бројних родитеља. У славу и част светог оца нашег Саве, радосна деца декламовала су рецитације, певала песме, говорила монологе, свирала на клавиру, играла кола.

При крају програма, у име црквене школе, прота Добривоје уручио је на поклон свој деци која ове године завршавају средњу школу Библију (Orthodox Study Bible). При том их је подсетио на речи Господње Исусу сину Навиновом: „Нека се не раставља од уста твојих књига овог закона, него размишљај о њему дан и ноћ, да држиш и твориш све како је у њему написано; јер ћеш тада бити срећан на путевима својим и тада ћеш напредовати... Не бој се и не плаши се, јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш.“ (Исуса Навина 1: 8 -9)

Да живимо сви у слози, Свети Саво ти помози!

ABOUT ST. SAVA

On January 27 the Serbian Orthodox Church celebrates the day of St. Sava, its first archbishop, statesman, famous monk, church builder, diplomat, writer, traveler… On that day many churches, schools and associations organize celebrations and receptions on this occasion. Children are especially joyful about this holiday as it is a school patron saint day, so they give performances in churches and schools and receive presents on St. Sava’s day. The report of Ljiljana Sindjelic-Nikolic.

Rastko Nemanjic was a son of Serbian grand duke Stefan Nemanja, born in 1169. While yearning for spiritual life, he joined some Russian monks and went with them to the Holy Mount, where he became a monk named Sava. Although very young, he understood that it was important for his people to have their own church, so he gained its independence with the Byzantine emperor and patriarch, thus becoming the first Serbian archbishop. Along with his father, Sava built the Chilanadari Monastery on the Holy Mount of Athos, as well as Studenica and many other monasteries and schools in the Serbian land. On two occasions he went on a pilgrimage to the Holy Land in Sinai, where he took many gifts to churches over there. Sava also reconciled his quarreling brothers, as well as Serbs with their neighboring countries, all the while establishing the Serbian state and church. He spread peace among all the Balkan nations and worked for everybody’s benefit, thus becoming respected and loved among all Balkan peoples. Also, he wrote religious books for churches, built hospitals and orphanages for people, advised on how to act in the church and at home, among one’s neighbors, to earn a place in Heaven.

St. Sava died in the Bulgarian town of Trnovo. Later, his remains were transferred to the Monastery of Milesevo by King Vladislav, but Turkish ruler Sinan pasha took him to Belgrade and burnt his mortal remains on April 27, 1595, in the attempt to erase his significance and memory in the Serbian people, because of the great respect that he enjoyed. For that reason, the late Serbian Patriarch Pavle underlined the following on many occasions: “Even after his death, St. Sava does not forget his faithful people, who turn to him as a spiritual father in times of need and challenges of life, while asking for help”.

Soon after his death, a service to St. Sava was established in churches, and the cult of his personality and respect have been preserved to this day. Sava lives in people, who respected him even during his lifetime, and even nowadays they gather in churches for prayer, consolation and encouragement, but also to pay respect to his deeds.

Monasteries of Chilandari, Studenica and Mileseva are centuries-old witnesses of Sava’s work and achievements, which could be a model to modern people as well, regardless of all the centuries that have gone by. A testimony to the love that the Serbian people feel for St. Sava are many stories and myths about him, the name that they give to their children, rivers, villages. Also, there is a coined word Svetosavlje, which means a specific Serb path and approach to the Orthodox Christianity. It is the memory of St. Sava that shows best how the memory of great people and their deeds represent not only the expression of gratitude of one generation for their inherited material and spiritual goods, but also proof of their wholesome spiritual power, good reasoning and a just judgment of events gone by a long time ago and persons that created them.

 

NEW CHURCH BOARD ELECTED - ИЗАБРАНА НОВА ЦРКВЕНА УПРАВА

On Sunday, January 24, our St. George church-school congregation held its annual meeting. A new church board was elected:

President - Ray Vukas
Vice-President - Milan Momcilovic
2nd Vice-President - Mara Dobrijevich
Secretary - Dan Dukic
Treasurer - Mike Radjenovich
Financial Secretary - Jason Vukas
Members at Large - Joe Kosanovic, Jovica Tica, Bobby Uzelac, Milorad Vajagic, Mike Wuchenich, Tom Nikolich, Dragan Vjestica, Bo Cucuz, Momir Keric
Auditing Board - President: Marjia Tatic, Members: Mirko Marich, Ratko Drljaca
Tutori - Uros Lakic, Jovo Uzelac, Vojin Kesic, Nikodin Dobrijevich

Congratulations and Best Wishes to our newly elected board!

Уместо Божићног Поклона НА ГРОБУ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

Уместо Божићног Поклона
НА ГРОБУ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА 

Од васпостављања Српске Патријаршије (1920) и тадашњег патријарха Димитрија (Павловића) па до данас, готово читав један век, српски народ никада није славио Божић без присуства свога првојерарха. Недавном смрћу патријарха Павла (Стојчевића), та традиција је прекинута. Онима који патријарха српског доживљавају не само као поглавара већ и као духовног оца и домаћина, овогодишњу божићну радост прожима и осећање туге. И сам патријарх, угледајући се на Спаситеља нашег, говорио је и писао о тој помешаности радости и туге, о радосној тузи... Онај који умире треба да се радује, они који за њим остају да тугују.

Тугу православних хришћана претвара у радост вера у Васкрслога Господа (Васкрс) и вера у свеопште васкрсење (Лазарева Субота). Ту веру исповедамо на свакој Светој Литургији. Поред тога, Света Литургија је и служба наше благодарности Господу. Такође, она пројављује и наше исповедање да „сваки добри дар, и сваки савршени поклон долази одозго“, од Оца светлости, коме непрестано узносимо славословље и благодарење. Увек имајуђи у виду да је највећи дар од Господа нама даровани и оваплоћени Бог Логос, ми Срби овога Божића треба да захвалимо Новорођеном Богомладенцу Христу за дар патријарха Павла.

Зашто је личност патријарха Павла за Православне Србе бесцени дар Духа Светога и израз изобилне милости Божије? Шта је у томе дару за нас, шта за мене, шта за тебе? Шта и како са тим даром? Како на њега узвратитити, какво уздарје принети? У некоме моме поимању хришћанства, узвратити на дар значи умањити се, покорити се, ставити се у службу другоме. Када неко некога жели искрено и истински да обрадује, он онда треба да се унизи, да се смири. Такав пример даје нам сам Господ Исус Христос својим оваплоћењем. Унизивши се до крајности, Спаситељ уноси бескрајну радост у срца и душе свих људи. Патријарх Павле угледао се на Христа. Умањујући себе, нас је уздизао. Сиромашећи се, нас је богатио.

Поруке патријарха Павла биле су смисаоне и кратке. Користио је мало одабраних речи да каже, а изобиље добрих дела да нам примером покаже. Увек духовит, никад празнословљив. Његове мисли и речи биле су умивене од сувишности до савршенства, језик народски и лак, често архаичан, али увек сасвим разумљив и јасан.

Патријарх Павле неће нам недостајати ни као првојерарх Цркве, ни као епископ, чак ни као монах. Недостајаће нам као молитвеник и човек - као молитвени човек. Мудра грчка пословица Велики је човек кад је човек, указује управо на њега. Својом усрдном молитвеношћу он је одавно изашао из света пролазног и привременог и уронио у свет непролазни и вечни. Још за живота боравио је више крај Богочовека, никада не престајући да служи човеку. Та његова служба била је његова молитва. Он је служио своме роду молећи се за његово спасење. У ствари, читав живот патријарха Павла био је једна непрекидна молитва, непрекидна Литургија. Заједничарећи са Богочовеком у тајни Свете Литургије он није изображавао херувиме, он је рађе био један од њих. Одавно Српска Црква није имала таквог молитвеника и заступника, а тешко да ће га ускоро и имати.

За патријарха Павла Света Литургија је била узношење на Сион, пењање на Тавор. Патријарх Павле је више времена проводио на Сиону и Тавору, него испод њих. И то не само онда када је свршавао тајну над тајнама, већ и када је у тишини клијети своје тројство душе - ум, срце и вољу - хранио благодаћу Духа Светога. Можда је, попут Мојсија, мало говорио јер је много видео. А оно што је видео и доживео, желео је опет да види, поново да гледа. Зато је највише пребивао созерцавајући на Тавору, у заједници Богочовека, и зато је са њега нерадо силазио. Заиста, он је био и остао житељ Тавора, таворски човек. Испод њега није се увек најбоље сналазио. Овај свет је за њега био туђин, у њему се осећао као странац. Оно што га је у овоме свету занимало била је душа човекова. „Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди?“ (Мт. 16, 26), често је понављао.

По сопственом казивању, није живео ни у прошлости ни у будућности. За њега је постојала само садашњост. Смирено сматрајући себе иконом живога Бога, оног који увек јесте - „Ја сам онај који јесте“ (2 Мој. 3, 14), старао се и настојао да сваки тренутак свога живота усагласи и уподоби вољи Божијој. И ако је неко у нашем добу успео да време приближи и уподоби вечности, онда је то био он. И ако је некоме пошло за руком да време лиши прошлости и будућности и урони га у садашњост, у вечност, онда је то опет био он.

Често сам се питао зашто је наш свети патријарх тако мали растом, откуд тако нежне и крхке природе? Откуд то да баш он, такав какав је, буде изабран за патријарха Српског? Одговор сам, макар делимично, пронашао сагледавајући слику стања нашег народа за време његовог патријарашког служења. Насупрот патријарховом смирењу и понизности, стајао је српски народ - разједињен и сасвим дезорјентисан. Стотине партија, мноштво супротних мишљења, сукоба идеја и идеологија. Лажни избавитељи и продавци магле трубе са свих страна, позивају у земљу дембелију, а воде у беду, сиромаштво и суноврат. Гордост и охолост, таштина и сујета кипте на све стране. Свако је бољи од другога, мудрији и паметнији, спретнији и способнији. Благо теби Србијо, помислио би неко... Да несрећа буде већа, такав начин мишљења и живљења прожимао је све слојеве нашег друштва. Од политичара до обичног гласача, од професора до паора, од старога до младога. Насупрот тој и таквој гордости и охолости стајао је малени и крхки патријарх Павле. Ето, зато нам је Дух Свети баш њега послао за првојерарха. Баш као у време светог Григорија Богослова који у Опроштајној беседи пише: „Јер докле то: мој и твој, и стари и нови, ученији и духовнији, племенитији или неплеменитији, мноштвом верних богатији или сиромашнији?“ Као некада велики Григорије, и патријарх Павле на ситнодушја и на малодушја многих одговара достојанствено и великодушно, али озбиљно и одговорно и пред Богом и пред народом. Зато се и ове речи другог по реду великог Кападокијца односе на њега: „Истакните испред вас другога, који ће бити угодан многима, а мени дајте пустињу, и сељачку простоту, и Бога.“

Када је устоличен на трон Српског патријарха сав народ, сви његови следбеници, могли су да стану у београдски Саборни храм. Када се упокојио, нису могли да стану ни у Светосавски. Цели Београд, сва Србија и сви Православни Срби пошли су за њим. Да, пошли су за њим. Нису само дошли да му се поклоне, него су пошли за њим. Свети Григорије Богослов је писао: „Јосиф у Египат један, а мало потом – шездесет мириада (600.000 народа) из Египта! (Пост. 37, 28; Изл. 12, 37). Шта је од тога чудесније, или шта је већи доказ Божије мудрости?“

Деветнаест година, попут благог шапата, он нас је позивао пред вратима душа наших, стрпљиво чекајући да их отворимо. Као тиха вода, капао је по камену наше гордости, док га као точак воденички није самлео. Е, када би дао Господ да се Српски народ, као зрно пшенично, сабере у једно решето, извије кукољ из себе, и самеље у хлеб вечнога живота. Патријарх Павле принео би радосно тај хлеб Господу на дар, настављајући да се и и даље усрдно моли за свој многострадални и напаћени народ српски. Јер, патријарх српски Павле и даље на коленима, али сада увек на Тавору, гледа на Онога који је на њега погледао. Нека наш ход за уснулим патријархом српским Павлом буде наше божићно уздарје Господу. Амин, Боже дај.

о. Добривоје В.Милуновић



(5 images)

Home Back Top
Powered by Orthodox Web Solutions